Razgovarao: Nikola Ivica
Danas se zaraza virusom SARS-CoV-2 prelila iz Kine na čitav svet i odgovori koji su nam potrebni u rukama su lekara i naučnika. Trenutna situacija za čitaoca može da nalikuje sceni iz filma Dejvida Linča, u kojoj jedan sasvim banalan dan, ispunjen odmaranjem na kauču, ispijanjem kafe i čitanjem novina, stoji u tmurnoj suprotnosti sa olujom koja se dešava van komfora stana, u bolnicama u kojima lekari učestvuju u nekoj vrsti maratona za spasavanje života zaraženih ili pak u biomedicinskim laboratorijama koje iz džepova vade sav arsenal koji imaju na raspolaganju kako bi zaustavili zarazu i razvoj teških oboljenja.
Sagovornik Novog magazina dr Džinzu Čen (Jianzhu Chen) je profesor i istraživač kineskog porekla na univerzitetu MIT. Doktor Čen je već sada s kolegama aplicirao za urgentne grantove koji bi finansirali razvoj ađuvanta (pomoćna sredstva) za postojeće vakcine kako bi se osnažio imuni odgovor na SARS-CoV-2, a koji je već primenjen u optimizaciji vakcine protiv virusa denge. Ali ovaj razgovor sa dr Čenom započinjemo povratkom u period pre krize.
*Mnoge države očigledno nisu bile pripremljene za pojavu pandemije. Ako se vratimo pet ili deset godina unazad, da li je u Americi nedostajao interes za finansiranje virusologije i razvoj vakcina protiv nadolazećih virusa? Ako jeste, je li to krivica državnih agencija, istraživačke zajednice ili svih aktera zajedno?
U periodu neposredno nakon izbijanja epidemije SARS, 2003. godine, postojao je veliki interes za finansiranje istraživanja u oblasti terapija i razvoja vakcina za infektivne bolesti. Nažalost, nakon što je virus SARS (SARS-CoV-1, prim. N. I.) iskorenjen, izvori finansiranja ubrzo su presušili. Razlog za to je u najvećoj meri bila kratkovidost federalnih agencija koje su finansirale naučne projekte. Samim tim nije nikakvo iznenađenje da su zemlje koje su više investirale u istraživanje infektivnih bolesti, pre svega mislim na Južnu Koreju i Singapur, danas u stanju da brže i efektivnije odgovore na pandemiju COVID-19.
*Posedujete veliko iskustvo u istraživanju imunologije i razvoja vakcina. Razvoj vakcina protiv različitih virusa nailazio je na različite prepreke. Možete li da objasnite široj publici na koje prepreke je nauka nailazila u razvoju efektivnih vakcina protiv virusa kao što su HIV i denge virus?
Vakcina funkcioniše tako što stvara memoriju u imunom sistemu u obliku rastvorljivih faktora, to jest antitela koja proizvode B-ćelije ili u obliku T-ćelija, koje su u stanju da ubiju inficirane ćelije. Zbog toga što se virus skriva unutar ćelija koje je inficirao, efektivna vakcina zahteva istovremeno stvaranje i rastvorljivih faktora i T-ćelija s memorijom.
Vakcina protiv HIV-a aktivno se razvija već više od 30 godina, a efektivne vakcine još nema. Ključna prepreka u razvoju je, u stvari, to što ne razumemo biologiju ukupnog procesa infekcije i bolesti, pogotovo koje delove virusa treba vakcinom ciljati i na koji način da analiziramo efikasnost vakcine. Dodao bih, takođe, da se vakcine koriste na milionima zdravih ljudi, što znači da moraju da budu potpuno sigurne za korišćenje. Samim tim postoje i izuzetno visoke regulatorne prepreke za razvoj vakcina.
*Ceo intervju možete pročitati besplatno OVDE
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR